Bujanovačke priče: Priča o Bati Dimitrijeviću “Pinku”, i nudističkoj plaži

By on January 5, 2018

Da li se kod mladog Bata Dimitrijevića “Pinka” pojavila želja za ugledom koji su uživali njegovi majstori Levko i Vitko ili želja za samostalnošću, elem, bez mnogo iskustva otvorio je automehaničarsku radnju. Lokacija izvanredna, radnja dobro opremljena.

Organizacija na pravom nivou: otac Toza u posebnoj kancelariji prima vlasnike automobila, izdaje neke sertifikata, brojeve Automobile preuzima jedan učenik, majstor Bata prilazi automobilima sa već otvorenim poklopcem motora, na pripremljenu belu krpu, da se ne bi uprljao. Naleže sa lekarskim slušalicama, zahteva da motor radi i saopštava dijagnozu. Odmah predočava vlasniku koliko će koštati opravka, kada će biti posao završen.

Sve na evropskom nivou!

Radionica, oblepljena prospektima. presecima motora svetskih automobila. Domaće mušterije, znajući Tozu i Batu, radije odlaze kod Levka, ali stranci, osećajući ambijent, rado ostavljaju automobile kod Bate, čekajući u motelu kraj grada. U motel bi ih vozio Bata ili zbog efekta, naručio bi nekog od svojih prijatelja taksista, da sve to urade, a on je sve to uračunavao u cenu rada.

Počela je padati para. Bata okopitio. Prvog letnjeg raspusta, mlad, pun snage, sa dobro “Fatiranim” novčanikom krenu na Crnogorsko primorje. Znatiželjan, zažele jednom prilikom da uđe na nudističku plažu. Na onu, koja je predstavljena u mnogim jugoslovenskim i svetskim prospektima, blizu Budve. Normalno, bez legitimiteta, odbijen je!

Slučaj se desi da, vraćajući se od zabranjenog ulaza, Bata nalete na neke putnike sa automobilom koji je u kvaru, te traže pomoć. Zaustavi svoj auto, priđe sa ozbiljnošću, konstatova kvar, preobuče se i poče posao. Za dvadesetak minuta kvar je otklonjen.

Dve Švabica i jedan momak, naš jugović, pitaju za cenu usluge. Bata se obraća zemljaku:

  Bujanovačke priče: Nadimci svih predsednika opštine

· Nećeš ništa platiti, a skupo jeste, ali te molim da me uvedeš u onaj kamp golaća. To je cena!

Prihvati momak. Kad objasni devojkama, one jedva dočekaše, prigliše Batu i krenuše prema kampu. Normalno, na ulazu pokazaše legitimaciju članstva “Mediteran klub” i bez ikakvog problema uđoše unutra.

U društvu sa zemljakom, Jugoslovenom, i jednom devojkom viška, Bata dobro došao. Bez imalo kompleksa, Bata prileže na prekrasni budvanski pesak.

Đavo ga naterao da pogleda oke sebe. Odjednom, na samo metar–dva od njega, poznat čovek. Gleda Bata, gleda, očima ne veruje. Misli, jeste on, jeste. Možda i nije. Ma nije. Toliko ljudi u svetu liče jedan na drugog, Zbunjuje ga što drži strane novine, što su mu na očima ogromne crne naočare. Ma jeste on. Ranđel Tišler. Misli Bata: jesi se opružio, strane novine, naočare, pocrneo, ali ti si čika Ranđel… Čika Ranđel, kako si? · onako skriveno priupita Bata.

Na reč Ranđel, trgnu se “komšija”, ali za kratko. Uspostavi sopstveni mir.

· Kako si, pitam te?

· Šta te briga, i ja nisam taj kojim me smatraš! Kakav Ranđel, kakvi bakrači.

– E ako nisi ti Ranđel, nisam ni ja Bata Pinko!

– Mali, marš u pizdu materinu, ne mi se više javljaj.

Okrenu se Bata.

U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić

Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.

(BujanovačkiGlas)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *